Najčešće greške koje hipnoterapeut može napraviti
U poslednjih nekoliko godina hipnoterapija je postala veoma popularan metod za lečenje anksioznosti, depresije, fobija, traume, izgaranja i mnogih drugih problema. Ipak, uspeh terapije ne zavisi prvenstveno od primenjene tehnike, već od kvaliteta terapeuta.
Najčešće greške koje hipnoterapeut može napraviti
U poslednjih nekoliko godina hipnoterapija je postala veoma popularan metod za lečenje anksioznosti, depresije, fobija, trauma i izgaranja. Ipak, uspeh terapije ne zavisi prvenstveno od primenjene tehnike, već od kvaliteta terapeuta. Ispod navodim neke od grešaka koje najčešće primećujem kod hipnoterapeuta.
1. Davanje saveta umesto istraživanja sveta klijenta
Početnici često misle da terapeut mora da zna odgovore. Međutim, u stvarnosti terapeut ne leči klijenta tako što će mu govoriti šta da radi – njegova uloga je da stvori bezbedan prostor u kojem klijent može doći do dubljeg razumevanja sebe. Najtrajnije promene nastaju kada uvid proizilazi iz samog klijenta, a ne iz spolja.
2. Ubeđivanje klijenta
Hipnoterapija nije debata, niti se radi o ubeđivanju. Ako terapeut pokuša da klijentu dokaže da greši, često nailazi na još veći otpor. Mnogo je efikasnije voditi klijenta kroz pitanja i istraživanje njegovog iskustva, jer kada osoba nešto zaista sama uvidi, promena više ne zahteva ubeđivanje.
3. Razmišljanje o tehnikama umesto slušanja
Ovo je jedna od najčešćih grešaka. Dok klijent govori, terapeut već razmišlja o tome koju tehniku da upotrebi, da li da sprovede regresiju, koja bi metoda indukcije bila najbolja ili šta je najnovije naučio na seminaru. Rezultat je da, iako klijent govori, terapeut ga zapravo ne sluša. Najbolji terapeuti ne slušaju da bi odgovorili, već da bi zaista razumeli osobu pred sobom – i upravo iz tog razumevanja spontano proizilazi ispravna intervencija.
4. Nepoverenje u sopstvenu intuiciju
Nakon godina prakse, terapeut počinje da uočava stvari koje se ne mogu naučiti iz knjiga: promenu u glasu, promenu u disanju, napetost u telu, pauzu između reči. Sve to vodi terapeuta mnogo više nego bilo koja unapred pripremljena tehnika. Intuicija, međutim, nije ništa mistično – ona je rezultat hiljada sati visokokvalitetnog rada sa ljudima.
5. Rad sa klijentima koji nisu spremni za promenu
Ponekad klijent dolazi na terapiju zato što ga je tamo poslao partner, roditelji ili poslodavac. Ako sama osoba nema iskrenu želju za promenom, terapija obično ne uspeva da ostvari svoj puni potencijal. Uloga terapeuta je da prepozna spremnost klijenta i, po potrebi, da mu pomogne da prvo razvije svoju unutrašnju motivaciju.
6. Rad u pogrešnom terapijskom okviru
Hipnoterapija nije usluga u kojoj terapeut nešto čini klijentu – to je zajednički proces. Ako terapeut od samog početka ne uspostavi jasan okvir, to može dovesti do nerealnih očekivanja, zavisnosti ili razočaranja. Dobar terapijski okvir znači da i terapeut i klijent razumeju cilj, svoje odgovornosti i kako će se proces odvijati.